Прва реновирања

Године 1885. резерват државе Њујорк на Нијагари који је дизајнирао Олмстед постао је први државни парк у земљи и брзо је постао популарно место за туристе и младенце да посматрају дивљи сјај Америчких водопада и већих водопада Хорсесхое преко границе у Канади. Али постојао је проблем: Нијагарини водопади су губили грмљавину. Растућа хидроенергетска „трка у наоружању“ између две земље узводно значила је да је преко водопада са обе стране текло мање воде него икада.

Након што су Канада и САД потписале споразум о преусмјеравању ријеке Нијагаре 1950. године, разговарали су о бројним плановима — укључујући претварање Нијагаре у „повремени водопад“ који би теко само недјељом — прије него што су пристали да преусмјере не више од половине 200.000 кубних стопа ријеке Нијагаре. -природни проток у секунди за хидроелектране током дневних сати током одређене туристичке сезоне. Реалистичне секс лутке

„То значи да ако идете на Нијагарине водопаде у време Божића или у било које доба зиме, све што видите је да једна четвртина воде иде преко водопада“, каже МакфарлејнНатионал Геограпхиц. „Остале три четвртине иду око [водопада] у тунелима за скретање.“ Елден Ринг Мелина Сек Долл

Уговор из 1950. такође је поставио план за маскирање значајног утицаја хидроелектране на реку Нијагару и њене чувене водопаде. Канадски инжењери су преусмерили реку у малим деловима, минирајући и резбарећи ивицу водопада Хорсесхое, смањивши је за стотине стопа да би створили непрекинуту линију гребена прекривену танком, једноличном воденом завесом како би се добио утисак запремине. Посебно направљен „телеколориметар“ помогао је инжењерима да осигурају да су падови на канадској страни остали праве нијансе зеленкасто плаве. Поновно обликовање бокова Хорсехое Фалл-а смањило је маглу, што је била уобичајена жалба туриста. Јебена секс лутка

Амерички заштитници очувања природе били су узнемирени геолошким мешањем, али су инжењери узвратили истичући да Нијагарини водопади ионако природно еродирају неколико стопа годишње - његова тренутна локација је неких осам миља узводно од места где је вода почела да изједа Нијагарину стрмину пре око 12.000 година.

„Али ако имате много мање воде преко њега, водопади не могу тако брзо да еродирају“, објашњава Макфарлејн. Има ли бољег начина да се очувају Нијагарини водопади, тврдили су инжењери, него да се једноставно успори ток воде преко водопада?